Kako otvoriti firmu u Srbiji: registracija, porezi i saveti iz prakse

Uvod: šta sve treba znati pre nego što krenete

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji podjednako nosi uzbuđenje i strepnju. U moru administrativnih zahteva, inspekcijskih nadzora i prvih finansijskih kalkulacija, mnogi budući preduzetnici se osećaju izgubljeno. Zato smo prikupili korisne informacije i iskustva koja su ljudi podelili na raznim forumima - bez imena, bez reklama, samo konkretni odgovori i upozorenja. Ako razmišljate o piljari, cvećari, butiku, zdravoj hrani, frizerskom salonu ili bilo kojoj drugoj delatnosti, ovaj tekst će vam pomoći da se snađete u birokratskom lavirintu i bolje procenite šta vas čeka.

Prvo i osnovno pravilo koje se provlači kroz svaku priču glasi: najmanji problem je otvoriti firmu za pet dana. Mnogo je veći izazov obezbediti stabilan priliv novca, izdržati prvih godinu ili dve dana dok se radnja razradi i ne dozvoliti da vas troškovi pregaze. U nastavku ćemo proći kroz svaki segment: od registracije i pečata, preko fiskalnih kasa i poreza, pa sve do konkretnih saveta za pojedine delatnosti i ličnih iskustava.

Registracija preduzetničke radnje korak po korak

Proces je danas umnogome pojednostavljen zahvaljujući jednošalterskom sistemu registracije privrednih subjekata koji je zaživeo 2009. godine. Sve što se nekada obavljalo na više šaltera sada se završava na jednom mestu - u Agenciji za privredne registre (APR). Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika, na istom šalteru dobijate rešenje o registraciji i poreski identifikacioni broj (PIB). Rok za izdavanje rešenja ne traje duže od pet dana.

Pre same predaje prijave potrebno je pripremiti nekoliko stavki:

• Popunjena registraciona prijava - obrazac se preuzima sa sajta APR-a ili dobija u prostorijama agencije.
• Dokaz o uplati republičke administrativne takse - za registraciju preduzetnika naknada iznosi 1.200,00 dinara. Ako registrujete promenu podataka (npr. adrese, delatnosti), osnovna naknada je 700,00 dinara, a ukupan iznos raste za 300,00 dinara po svakoj dodatnoj promeni.
• Fotokopija lične karte ili drugog identifikacionog dokumenta.

Nakon dobijanja rešenja o registraciji sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika, a naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje navedenom u rešenju. Ovo je obavezan korak i najbolje je da ga odmah uradite kod ovlašćenog pečatorezca, kako ne biste kasnije imali problema sa bankom i drugim institucijama.

Napomena: ako planirate da se bavite delatnostima poput proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica ili prometa svežeg mesa, tada vam je neophodno rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da inspekcijski nadzor nosi propisanih uslova i proverava se u redovnom postupku tokom obavljanja delatnosti. Ne pokrećite posao u tim oblastima dok ne pribavite sve dozvole.

Poreska uprava, PIB i otvaranje računa

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja (PIB). To je jedinstven i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta ili prebivališta. Kada podnesete prijavu u APR-u, PIB dobijate zajedno sa rešenjem o registraciji - više ne morate posebno odlaziti u poresku filijalu.

Sledeći korak je odlazak u poslovnu banku. Privatni preduzetnik otvara tekući (ranije žiro) račun kod poslovne banke, u skladu sa odredbama Zakona o platnom prometu. Možete imati račune u jednoj ili više banaka, a dokumentacija koja vam je potrebna obično uključuje:

• zahtev za otvaranje računa (dobija se u banci),
• rešenje o upisu u registar,
• izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži PIB,
• karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje - overen pečatom radnje.

Fiskalna kasa: obaveza i izuzeci

Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, većina preduzetnika u trgovini i ugostiteljstvu ima obavezu da evidentira promet preko registar kasa sa fiskalnom memorijom. Fiskalnu kasu kupujete od ovlašćenog proizvođača ili servisera, a pre početka rada mora biti fiskalizovana od strane radnika Poreske uprave za svakog pojedinačnog korisnika. Kazne za nepoštovanje ove obaveze idu od 100.000 do čak milion dinara, uz mogućnost zabrane obavljanja delatnosti.

Međutim, fiskalna kasa nije obavezna za poreske obveznike koji se bave određenim delatnostima. To su, na primer:

• prodaja karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju,
• prevoz robe u drumskom saobraćaju, taksi prevoznici,
• banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje, PTT usluge,
• advokatski poslovi,
• ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova, štampe (kolporteri),
• prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koja se naplaćuje pouzećem,
• usluge čistača cipela i nosača, prodaja preko automata,
• poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama prodaju sopstvene proizvode i proizvode domaće radinosti.

U poslednje vreme obaveza korišćenja fiskalne kase proširena je i na turističke agencije i zdravstveni sektor - osim ako se ne radi o primarnoj terenskoj zaštiti životinja, dezinfekciji i deratizaciji, kao i poslovima sprečavanja zaraznih bolesti. Takođe, šivenje po narudžbini i proizvodnja i opravka odeće su obuhvaćene ovom obavezom.

Ugovaranjem nabavke fiskalne kase često ide i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka (GPRS), čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika. Izuzetak su prodavci na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje - oni ne moraju imati GPRS.

Porezi, doprinosi i troškovi koji vas čekaju

Kada se registrujete kao preduzetnik, osim jednokratnih troškova registracije, ulazite u sistem redovnih mesečnih obaveza. Za većinu uslužnih i zanatskih delatnosti postoji mogućnost paušalnog oporezivanja. Paušalci ne vode poslovne knjige (osim evidencije uplata), a porez plaćaju u unapred utvrđenom iznosu. Spisak delatnosti koje mogu biti paušalno oporezovane je širok - od frizera, časovničara, stolara, bravara, do uzgajivača cveća, molera, vulkanizera, pekara i mnogih drugih. Trgovina i ugostiteljstvo, međutim, uglavnom ne mogu biti paušalno oporezovani i zahtevaju vođenje knjiga i angažovanje knjigovođe.

Obavezno socijalno osiguranje obračunava se po stopama koje plaćaju i zaposleni i poslodavac. Ukupna stopa doprinosa na zarade iznosi 35,8% (penzijsko 11%, zdravstveno 6,15%, osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%) - s tim što je obveznik i zaposleni i poslodavac istovremeno. Pored toga, porez na zarade se plaća po stopi od 12% na osnovicu koju čini isplaćena zarada umanjena za neoporezivi iznos (trenutno 5.560 dinara mesečno). Ukoliko ste prijavljeni na minimalac, ovi iznosi mogu delovati podnošljivo, ali kako raste dobit rastu i dažbine.

Paušalno oporezivi preduzetnici imaju prednost jer podignut novac sa poslovnog računa (do 100.000 dinara dnevno) ne moraju pravdati banci, a novac radnje smeju koristiti i za lične potrebe. Ipak, ne vode poslovne knjige pa im je i obaveza prema državi jednostavnija.

Koliko nas koštaju administrativne takse?

Da biste bolje planirali budžet, evo pregleda važnijih naknada koje se vezuju za registraciju i izdavanje dokumenata (cene su često podležne promenama, pa ih shvatite orijentaciono):

• Registracija preduzetnika: 1.200 dinara
• Registracija promene podataka: 700 dinara (uvećano za 300 dinara po promeni)
• Brisanje preduzetnika: 1.000 dinara
• Rezervacija naziva: 1.000 dinara
• Izvod iz registra o preduzetniku: 800 dinara
• Kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija: 30 dinara po strani
• Štampanje registracione prijave: 120 dinara
• Potvrda da preduzetnik nije registrovan: 400 dinara
• Potvrda o pravnom sledbeništvu: 800 dinara po preduzetniku
• Potvrda o istorijskim podacima: 400 dinara po podatku

Iako ove cifre same po sebi ne deluju zastrašujuće, kada im dodate troškove izrade pečata, otvaranja računa, fiskalne kase, knjigovođe i zakupa lokala, početna suma brzo raste. Zato je važno da pre pokretanja posla napravite detaljan biznis plan i da, kako kažu iskusni, imate finansijski jastuk za prvih godinu dana.

Iskustva iz prve ruke: šta kažu oni koji su prošli put

Na jednom forumu žena koja je godinama prodavala na pijaci razmišljala je o otvaranju piljare. Iako je imala iskustva, niko joj nije umeo reći koliko joj tačno novca treba. Računica je, prema njenim rečima, išla ovako: „Prvo gde otvoriti, po kojoj ceni je lokal; drugo, koja je cena voća i povrća na kvantaškoj pijaci i koliko robe želiš da imaš na lageru.“ Nagađala je da bez najmanje 1.000 evra ne može da krene - i to samo za nabavku i prve kirije. Zaključak je bio da se isplati, jer je videla ljude koji su prvo vozili konjem, a kasnije stekli i kamionet i automobil.

Druga sagovornica koja je držala cvećaru u gradu od 35.000 stanovnika upozorila je na najčešću grešku: „Ono što ste uložili da biste pokrenuli posao je jedno, ali kao početnik vi treba da razradite posao, a za to treba minimum dve godine. Kako ćete finansirati taj period? Ako nemate novac da izgurate taj dvogodišnji period, nemojte ni počinjati.“ Njeno iskustvo je bilo bolno - morala je zatvoriti radnju posle godinu dana jer nije imala rezervu za vreme dok se ime ne pročuje.

Kod prodavnice zdrave hrane iskustva su podeljena. Jedna devojka koja je radila u takvoj radnji od otvaranja do zatvaranja ispričala je da se mnogo robe brzo pokvari, naročito leti. „Moje omiljene čokoladne bananice na meru - posle otvaranja kutije sveže su još tri dana. Da li ćeš za tri dana prodati kilogram? To je rizik. Posle prodaješ bajato, jer nećeš baciti.“ Savet je bio: postepeno puniti radnju, osluškivati mušterije i u početku biti možda prazniji, ali svežiji. Ipak, mnogi su opstali i od toga pristojno žive, naročito ako im je lokal u naselju ili blizu škole.

Oko otvaranja butika sa garderobom glavna briga je konkurencija i nabavka. Jedna žena koja je držala butik veša i pidžama 13 godina rekla je da je u krizi morala da zatvori, iako je imala svoj lokal. „Od čarapa se nećeš obogatiti - tanke se prodaju samo u aprilu i septembru, a debele ljudi kupe jedan par i nose cele zime.“ Naglasila je da je ključno imati svoj prostor, jer kirija često pojede svu zaradu.

Za frizeraj se često pominje rad na crno u početku, kako bi se stekla klijentela. Jedna majka je razmišljala da ćerci frizerki otvori salon i zaposli iskusnu radnicu za obuku. Međutim, savetnici su joj preporučili da ćerka prvo radi kod kuće, deli vizitkarte, nudi popuste - jer će u salonu uvek biti u senci mentora i neće se osamostaliti. Mobilni frizer koji obilazi staračke domove pokazao se kao izuzetno unosna varijanta.

Kad je reč o proizvodnji hrane (torte, kolači), gotovo svi upozoravaju na inspekcijski pritisak. „Prijavljena radnja znači posao sa državom - porezi, inspekcije, sanitarne dozvole. Moj ti je savet da, osim ako ne planiraš veliku poslastičarnicu, ne ulaziš u to sa državom, jer nećeš moći sve to izneti i ostati u plusu“, glasio je jedan direktan komentar. Ipak, ukoliko je obrt dovoljno velik i postoji potražnja za deklaracijama, legalizacija je neophodna - a tada se mora angažovati i tehnolog, bar na ugovor o delu.

Kako testirati ideju pre registracije?

Mnogi iskusni preduzetnici savetuju da se najpre testira tržište bez velikih ulaganja. Na primer, jedna devojka koja se bavila dekupažom (salvetna tehnika na kutijama i flašama) pokušala je prodaju preko Fejsbuka, ali joj nije išlo. Savet je bio: obiđi cvećare, ponudi im svoje predmete u komisionu, pojavi se na sajmovima domaće radinosti. Slično važi i za šivenje - jedna švalja je pokušala sa oglasima i vizitkartama, ali je tek kada je besplatno sašila haljinu nastavnici i dobila preporuku, posao krenuo.

Onlajn prodaja je postala odskočna daska za mnoge. „Napravila sam stranicu na Fejsbuku i prodajem garderobu, nakit - ide ok, ali za butik mi treba još love. Tako da sam tu gde sam“, napisala je jedna korisnica foruma. Prednost interneta je što možete da počnete bez registrovanja firme, sve dok ne pređete određeni obim prometa - ali čim postanete ozbiljniji, registracija je neizbežna.

Za one koji žele da uđu u pržionu kafe, podsećanje da je potrebna i sanitarna saglasnost i da inspekcije dolaze pre izdavanja dozvole za rad. Najjednostavnije je, prema savetima, otići u APR i poresku upravu i direktno pitati šta je sve potrebno za tu konkretnu delatnost - niko vam neće dati precizniji odgovor od službenika koji to svakodnevno radi.

Zaključak: računajte na „sitne“ troškove i budite strpljivi

Pokretanje firme u Srbiji je proceduralno izvodljivo za manje od nedelju dana, ali opstanak na tržištu je dugotrajna borba. Iz svega što su podelili ljudi na forumima mogu se izvući nekoliko zlatnih pravila:

• Imate li svoj lokal? Ako nemate, kirija će vam biti najveći fiksni trošak i najčešći razlog propadanja.
• Napravite realan biznis plan i uključite sve: registracione takse, pečat, bankarske provizije, knjigovođu, fiskalnu kasu, doprinose, porez, režije, nabavku i - najvažnije - sopstvenu platu za prve dve godine.
• Počnite skromno. Uzmite manje kvadrata, manje asortimana, ali neka roba uvek bude sveža. Bolje je da imate praznije police nego sumnjiv kvalitet.
• Proverite koje inspekcije vas očekuju. Za hranu su obavezne sanitarne knjižice i saglasnosti, a za opasne materije ili zdravstvenu delatnost potrebno je rešenje o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Inspekcijski nadzor nosi propisane procedure i vrši se redovno.
• Ne zanemarujte promenljive prirode posla. Nekad će pazar biti 30.000, sutra 20.000 - i upravo tad mnogi upadnu u zamku da troše više nego što smeju. „Nije sve što pazariš danas tvoje“ - zapamtite tu rečenicu.
• Isplati li se raditi na crno dok ne stasate? Mnogi to rade, ali rizik od kazne je veliki, a dugoročno gubite mogućnost ostvarivanja penzijskog staža i zdravstvenog osiguranja. Ako ste ozbiljni, kad-tad ćete morati da se registrujete - računajte i to u kalkulaciju.

I za kraj, reči jedne iskusne sagovornice: „Ja sam bivši privatnik koji je propao. Trenutno mi je zarobljeno oko 15 hiljada evra koje nikad neću povratiti. Iz ovog iskustva naučila sam dve stvari: reklama te prodaje, i sve što možeš, radi na crno - jer država satire privatnike.“ Koliko god ovo zvučalo obeshrabrujuće, upravo takve opomene teraju na razum. Ako vam se posle svih ovih upozorenja i dalje radi svoj biznis - onda ste spremni. Srećno!