Kompletan vodič za ishranu kućnih ljubimaca - od granula do domaće hrane

Svaki vlasnik psa ili mačke suočiće se u jednom trenutku sa pitanjem: koju hranu je najbolje davati svom ljubimcu i gde je nabaviti po razumnoj ceni. Odgovor nije jednostavan - na forumima i u pet šopovima čuju se potpuno različita iskustva. Neki ljubimci obožavaju isključivo granule, drugi okreću glavu od najskupljih superpremium marki, a treći bi prodali dušu za parče običnog bureka. Upravo ta raznolikost navika, potreba i preferencija čini ishranu kućnih ljubimaca veoma živom temom.

Granulirana hrana - osnova ili zamka?

Veliki deo vlasnika oslanja se na gotove granule kao glavni obrok. Razlog je praktičnost: otvorite kesu, sipate u činiju i za nekoliko sekundi obrok je serviran. Međutim, razlike u kvalitetu među proizvođačima su ogromne. Na jednom kraju spektra nalaze se superpremium hrane sa visokim udelom mesa i bez žitarica, dok su na drugom ekonomske varijante pune kukuruza i veštačkih aroma koje mame ljubimca, ali ne nude gotovo nikakvu hranljivu vrednost.

Vlasnici često prepričavaju kako su njihovi psi i mačke spremni da danima ne jedu ako im se ponudi nešto što im se ne dopada. Jedan macor jede isključivo Hill’s granule - i to tačno određeni ukus sa tunjevinom i mešanim povrćem - dok pas iz komšiluka radije grize jabuke i kruške nego svoju činiju. Zato se postavlja pitanje: da li je bolje slediti preporuku veterinara ili udovoljiti ljubimcu?

Kako čitati deklaracije

Kada birate granule, ključno je obratiti pažnju na sastav. Prvi sastojak na listi trebalo bi da bude meso, a ne žitarice. Procenat proteina često je prikazan na kesi, ali on sam po sebi ne govori mnogo ako ne znamo da li je reč o mesnim proteinima ili biljnim. Superpremium hrane obično sadrže između 25 i 35 posto mesa i ne koriste veštačke pojačivače ukusa. To objašnjava zašto neki psi u početku nerado prihvataju kvalitetnije granule - jednostavno, nisu naviknuti na prirodan miris.

Popularne marke koje se često pominju u razgovorima vlasnika uključuju one koje se mogu naći u velikim pet centrima. Pojedini brendovi poput Royal Canin, Happy Dog, Trainer ili Belcando različito su ocenjeni na inostranim analizama, a iskustva iz Srbije su podeljena. Dok jedan pas trenutno uživa u Trainer granulama i nikada nije izgledao bolje, drugi je prešao na Brit Care i primetno mu se poboljšala dlaka.

Mokra hrana - poslastica ili svakodnevni izbor?

Konzerve, kesice i pastete za pse i mačke mnogim ljubimcima predstavljaju omiljeni obrok. Mačke su posebno poznate po tome što obožavaju sosove u želeu i komadiće mesa u umaku. Ipak, veterinari upozoravaju da mokra hrana ne bi trebalo da bude jedini izvor hrane jer često sadrži manje hranljivih materija nego dobre granule, a više aditiva. Pojedini vlasnici izveštavaju da su njihovim ljubimcima mokra hrana izazvala probavne smetnje ili čak probleme sa mokraćnim putevima.

S druge strane, konzerve i kesice mogu biti odlično rešenje za starije životinje koje više nemaju zube ili za one koje odbijaju bilo kakvu suvu hranu. Jedan vlasnik je ispričao kako njegov pas od čitave ponude u pet šopu jede isključivo jednu vrstu paštete, pa je on povremeno meša sa malo hleba i mlake vode kako bi obrok bio zasitniji. Mnogi kombinuju mokru i suvu hranu - na primer, granule prelivene sosom iz kesice.

Domaća kuhinja - prednosti i opasnosti

Kuvanje za ljubimca nije samo stara navika sa sela; sve više odgovornih vlasnika priprema kuvane obroke od mesa, povrća i žitarica. Prednosti su očigledne: tačno znate šta vaš ljubimac jede, nema konzervanasa, a kvalitet mesa možete kontrolisati. Tipičan tanjir sadrži piletinu ili junetinu, pirinač, šargarepu, ponekad i malo tikvice. Neki dodaju i kašiku jogurta radi crevne flore.

Međutim, domaća ishrana nosi i rizike ako nije izbalansirana. Samo meso nije dovoljno - organizmu su potrebni vitamini, minerali i vlakna. Zato se preporučuje dodavanje povrća, a povremeno i iznutrica (džigerice, srca) u umerenim količinama. Pas koji jede isključivo belo meso i pirinač vremenom može razviti deficite. Jedna vlasnica je, na primer, mesecima kuvala svom psu sličan obrok, ali je primetila da mu dlaka gubi sjaj - ispostavilo se da je nedostajalo cinka i omega masnih kiselina.

Šta nikako ne sme u šerpu

Postoji dugačak spisak namirnica koje su za ljude bezbedne, a za pse i mačke veoma opasne. Crni i beli luk sadrže jedinjenja koja oštećuju crvena krvna zrnca i izazivaju anemiju. Čokolada (i kakao uopšte) sadrži teobromin, koji je izuzetno toksičan - čak i malo parče može izazvati ubrzan rad srca i nervne napade. Grožđe i suvo grožđe mogu dovesti do akutnog oštećenja bubrega. Kosti kuvane piletine lako pucaju i stvaraju oštre ivice koje bukvalno mogu probiti creva.

Česta greška je i dodavanje ostataka sa trpeze - supe su slane, meso začinjeno, krompir teško svarljiv. Mahunarke (pasulj, grašak) izazivaju nadimanje, a svinjsko meso i sirova svinjska mast povezani su sa rizikom od lažnog besnila. Zato, iako zvuči privlačno podeliti zalogaj, bolje je ljubimcu dati posebno pripremljenu hranu bez začina.

Sirova ishrana (BARF) - kontroverze i realnost

Poslednjih godina sve više vlasnika prelazi na sirovu ishranu, poznatu i kao BARF (biološki adekvatna sirova hrana). Zagovornici tvrde da je to najprirodniji način hranjenja - psi i mačke su u prirodi mesojedi, a njihov digestivni trakt najbolje podnosi sveže meso, kosti i iznutrice. Iskustva sa foruma su podeljena, ali mnogi tvrde da su se nakon prelaska na sirovo meso rešili alergija, problema sa kožom i zadaha iz usta.

Međutim, sirova ishrana nije bez rizika. Meso može sadržati bakterije (poput salmonele), a kosti - iako sirove i mekše - ipak zahtevaju oprez kod manjih rasa. Veterinarski fakulteti često upozoravaju da sirova ishrana nije za svakog ljubimca, posebno za one sa oslabljenim imunitetom. Jedan vlasnik nemačkog boxera ispričao je kako njegov pas jede sirova pileća leđa već godinu dana i da je u odličnoj formi, ali je istakao da redovno radi krvne analize i prati stolicu. Druga vlasnica mačke priznala je da joj veterinar savetuje živo meso jednom nedeljno kako bi se sprečile bolesti creva, ali je ona i dalje oprezna i daje ga samo u malim komadima.

Gde kupovati - mali šopovi ili veliki centri?

Jedno od najčešćih pitanja je: gde je najpovoljnije nabaviti kvalitetnu hranu? Iskustva vlasnika nedvosmisleno pokazuju da se kupovina u velikim pet centrima višestruko isplati. Cene su često i duplo niže nego u malim prodavnicama. Naravno, ne žive svi u blizini takvog centra; mnogi se oslanjaju na lokalne pet šopove, pogotovo kada zatreba nešto hitno.

Prednost velikih lanaca je i mogućnost kupovine hrane na merenje. Umesto da plaćate celo pakovanje od dva kilograma, možete uzeti 200-300 grama nekoliko različitih ukusa i videti šta ljubimcu najviše prija. Time se izbegava bacanje novca na hranu koju pas ili mačka jednostavno odbijaju. Mnogi vlasnici su podelili da upravo na taj način eksperimentišu - uzmu malo jagnjetine, malo piletine, pa čak i ribu - i tek posle se odluče za veće pakovanje.

Kada ljubimac postane izbirljiv

Priče o probirljivim ljubimcima su neiscrpne. Jedan pas neće ni da omiriše granule ako nisu prelivene kašikom jogurta; drugi jede isključivo iz ruke; treći će radije gledati u praznu činiju nego da takne nešto što mu se ne sviđa. Mačke su posebno poznate po tome - ako im se ne dopadne ukus, jednostavno će otići i vratiti se tek kada im se servira nešto drugo.

Šta raditi u takvoj situaciji? Stručnjaci savetuju strpljenje i postupnu promenu. Ako ljubimac odbija nove granule, pomešajte ih sa starom hranom i polako povećavajte udeo novih. Nikako ne treba popuštati odmah i vraćati se na lošiju hranu samo zato što je ukusnija (zbog aditiva). Nekoliko dana blage gladi neće naškoditi zdravom psu ili mački, a dugoročno će ih naučiti da jedu ono što im se servira.

Posebne potrebe - sterilisani ljubimci, seniori i alergije

Nakon sterilizacije, metabolizam životinje se usporava i povećava se rizik od gojaznosti i formiranja mokraćnih kamenaca. Zato postoje specijalne formule za sterilisane mačke i pse. One obično imaju manji sadržaj masti i kontrolisan pH urina. Vlasnica jedne sterilisane sijamke podelila je da je prešla na hranu koja pomaže i kod izbacivanja dlaka, jer mačka neće da jede travu.

Alergije na hranu su sve češće, naročito kod rasnih pasa. Manifestuju se svrabom, crvenilom kože, učestalim prolivima ili povraćanjem. Tada se preporučuje eliminaciona dijeta: isključite sve osim jednog izvora proteina i jednog izvora ugljenih hidrata (na primer, jagnjetina i pirinač) i pratite reakciju. Nekoliko vlasnika je upravo na taj način otkrilo da njihov pas ne podnosi piletinu iz industrijskog uzgoja, ali bez problema jede seosku piletinu.

Poslastice i grickalice - umerenost je ključ

Svaki ljubimac zaslužuje povremeno čašćenje. To mogu biti specijalni keksići za pse, sušene svinjske uši, žvakalice od kože ili jednostavno komadić jabuke. Važno je da poslastice ne čine više od 10% dnevnog unosa kalorija. Jedna vlasnica je opisala kako njen pas redovno dobija nekoliko zrna kikirikija dok ona gricka - iako kikiriki nije toksičan, treba biti oprezan jer spada u mahunarke i može izazvati nadimanje.

Za mačke su odlične kuvane ili sirove džigerice u malim količinama, ali ne svakodnevno - previše vitamina A može izazvati trovanje. Takođe, mnoge mačke vole sir i jogurt, ali mlečni proizvodi često izazivaju dijareju jer odrasle životinje nemaju dovoljno laktaze. Jedna vlasnica je primetila da njena mačka obožava sir toliko da „poludi“ kad ga vidi; ipak, dobija ga samo u izuzetnim prilikama, i to u mrvama.

Najčešći mitovi o ishrani kućnih ljubimaca

Mit: Pas treba da posti jedan dan u nedelji. To nije utemeljeno na naučnim činjenicama; gladovanje ne donosi zdravstvenu korist i samo izaziva stres.

Mit: Svi vitamini su u povrću. Vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E, K) uglavnom potiču iz životinjskih masti i organa. Povrće je korisno, ali nije jedini izvor.

Mit: Meso opterećuje bubrege. Istraživanja su pokazala da visok sadržaj proteina ne izaziva oštećenje bubrega kod zdravih pasa; problem nastaje samo kod već postojeće bolesti.

Mit: Kalcijum drži uši uspravno. Uši su građene od hrskavice i njihov položaj zavisi od genetike, a ne od ishrane. Dodavanje kalcijuma može čak biti štetno za štence.

Koliko često menjati hranu?

Vlasnici se često dvoume: da li stalno držati istu marku ili menjati ukuse i vrste? Odgovor nije jednostavan. S jedne strane, česte nagle promene ometaju crevnu mikrofloru i mogu izazvati proliv. S druge strane, monotona ishrana godinama može dovesti do toga da ljubimac postane alergičan na jedini izvor proteina koji jede. Mnogi iskusni vlasnici primenjuju rotaciju - unutar istog kvalitetnog brenda kupuju različite ukuse, ili povremeno ubace kuvani obrok.

Posebno je osetljivo pitanje prelaska sa jedne hrane na drugu. Preporučuje se postepeno mešanje: prvog dana 75% stare i 25% nove hrane, pa svaki dan povećati udeo nove dok se potpuno ne zameni. Međutim, neki psi sa gvozdenim stomakom podnose i trenutni prelazak. Jedna vlasnica je ispričala da je svom psu odjednom kupila potpuno drugu hranu jer stare nije bilo na stanju, i da pas nije imao nikakvih problema. Ipak, takvi slučajevi su izuzetak.

Voda - zaboravljeni saveznik zdravlja

Pored birane hrane, sveža voda je neophodna. Naročito ako pas ili mačka jedu isključivo suve granule, moraju imati stalan pristup čistoj vodi. Neki ljubimci vole da im se granule potope; to može biti korisno za starije životinje sa problematičnim zubima, ali u principu, suva hrana pomaže u mehaničkom čišćenju zuba. U svakom slučaju, posuda sa vodom treba da bude uvek puna, a leti i po nekoliko puta menjana.

Iskustva vlasnika - šta je najvažnije?

Kad se saberu sva iskustva, zajednički imenilac je posmatranje sopstvenog ljubimca. Nijedna reklama, nijedna preporuka sa foruma ne može zameniti ono što vidite: sjajnu dlaku, čvrstu stolicu, dobro raspoloženje i energiju. Ako vaš pas jede granule srednjeg kvaliteta, ali mu je zdravlje besprekorno - nema razloga za paniku. Ako mačka odbija sve osim jedne vrste pastete, ali su joj bubrezi i mokraćni putevi u redu - onda je i to prihvatljivo.

Važno je redovno konsultovati veterinara, naročito kada se pojave znaci kao što su svrab, gubitak apetita, povraćanje ili promene u mokrenju. Preventiva je uvek jeftinija od lečenja. Uz to, kupovina u velikim pet centrima ili na akcijama može značajno smanjiti mesečne troškove, a da kvalitet ostane nepromenjen.

U svetu gde su naši ljubimci članovi porodice, ulaganje u njihovu ishranu je direktno ulaganje u njihov dug i srećan život. Bilo da se odlučite za superpremium granule, kuvane obroke, sirovo meso ili kombinaciju svega, ne zaboravite da je umerenost, strpljenje i ljubav pravi recept za zdravog i zadovoljnog ljubimca.