Najekonomičnije grejanje - kako pobediti zimu bez velikih troškova

Zima pred vratima: vreme je za razgovor o grejanju

Stižu nam hladni dani i sasvim je razumno da već sada razmišljamo o tome kako ćemo se grejati. Svake godine se ponavljaju iste dileme: šta je najekonomičniji vid grejanja, kako izbeći ogromne račune, a opet ostati topao i suv. Iskustva su različita - neko se kune u centralno grejanje, drugi ne bi menjao ta peć, treći tvrde da su norveški radijatori otkrovenje. U ovom tekstu pokušaćemo da saberemo najčešće opcije, njihove prednosti, mane i trikove za uštedu, a sve na osnovu godina razmene mišljenja sa foruma i ličnih priča ljudi širom Srbije.

Izolacija - prva linija odbrane

Pre nego što uđemo u poređenje energenata, moramo naglasiti ono što se stalno ponavlja: dobra izolacija čini svaki sistem grejanja ekonomičnim. Nije svejedno da li toplota izlazi kroz tanke zidove, pukotine na prozorima i vratima ili loše izolovan krov. Jedna korisnica je podelila da je, nakon postavljanja spoljne termoizolacije, temperatura u severoistočnoj sobi porasla za čitavih 15-17 stepeni u odnosu na ranije stanje. Drugi su merili razliku od 4 do 5 stepeni samo zahvaljujući fasadi i stiroporu iznutra.

Mnogi stanovi, posebno u staroj gradnji, nemaju nikakvu izolaciju, pa je ulaganje u nju možda i najisplativiji potez. Kada je zgrada dobro izolovana, grejanje na struju postaje višestruko povoljnije, a troškovi centralnog grejanja manje opterećuju kućni budžet. Kako primećuju građevinski stručnjaci, energetska efikasnost nije samo moda već način da se manje seče šuma, manje troši ugalj i da se smanje računi.

Centralno grejanje - udobnost uz cenu

Centralno grejanje (daljinsko, iz toplane) često se opisuje kao sinonim za komfor: u celom stanu je toplo, uključujući i kupatilo, nema pepela, drva ni brige oko skladištenja ogreva. Mnogi ga smatraju najjeftinijim jer se plaća u jednakim ratama tokom čitave godine, pa nema zimskih finansijskih šokova. Međutim, iskustva pokazuju da to nije uvek tako. Neko ko živi u zgradi sa dobrom izolacijom i novijim radijatorima dobija prijatnih 23-25 stepeni i uživa. S druge strane, korisnici iz pojedinih delova grada prijavljuju da su im radijatori mlaki, da se grejanje uključuje tek od šest ili sedam ujutru i isključuje u deset uveče, a da temperatura ne prelazi propisanih 18 stepeni. Tada od centralnog grejanja nema velike koristi - ljudi moraju da dogrevaju na struju i onda se trošak duplira.

Cena centralnog grejanja značajno varira. U nekim gradovima, stan od pedesetak kvadrata plaća oko 4.000 dinara mesečno tokom cele godine, dok su u drugim mestima računi znatno viši. Problem je i što se mnogi stanovi još uvek naplaćuju po kvadratu, a ne po realnoj potrošnji, pa oni koji su uložili u stolariju i izolaciju plaćaju istu cenu kao i komšije kojima vetar duva kroz prozore. Ipak, oni koji imaju sopstveno centralno grejanje (npr. u kući, sa kotlom na drva ili ugalj) mogu biti prezadovoljni - investicija je veća, ali je grejanje ravnomerno i toplo.

Grejanje na gas - trikovi i zamke

Grejanje na gas se često reklamira kao najčistije i najpraktičnije: nema prljanja, uključujete po potrebi i plaćate koliko potrošite. I zaista, mnogi korisnici hvale ovu opciju, posebno u manjim stanovima, gde se brzo zagreje i brzo ohladi - što i nije problem ako se greje samo nekoliko sati dnevno. Par iz malog stana u Bačkoj priča da im je gas postao najbolja varijanta posle više pokušaja: ujutru se greju dok ne odu na posao i uveče po povratku, a računi su podnošljivi.

Međutim, cena gasa je već godinama podložna velikim oscilacijama i poskupljenjima. U pojedinim delovima Vojvodine, posebno u Sremu, gas je bio neverovatno skup, pa su neki odustajali i vraćali se na drva ili ugalj. U Beogradu je cena po kubnom metru dugo bila povoljna, ali je u jednom trenutku poskupela preko 20 odsto, a najavljivani su i dalji rasti. Korisnici sa kućama od 150-250 kvadrata svedoče da su im mesečni računi za gas dostizali 15.000-25.000 dinara. Zato je izolacija i ovde odlučujuća: nakon što su postavili stirodur i zamenili prozore, računi su se prepolovili.

Jedna od prednosti gasa je mogućnost kombinovanja sa kotlom na čvrsto gorivo - kada se kotao na ugalj ili drva ugasi, gasni kotao se automatski uključuje i održava temperaturu. To je investicija koja se dugoročno isplati, ali zahteva ozbiljnija početna ulaganja: samo priključak na gasovod može da košta 1.600 evra, plus kotao i ugradnja.

Struja - od "najskupljeg" do "najpovoljnijeg" u zavisnosti od sistema

Grejanje na struju ima najviše lica. Često se smatra najskupljim, ali to važi ako se koriste obične grejalice ili radijatori tokom dana po skupoj tarifi. Kada se iskustva saberu, najekonomičniji vid grejanja na struju je ta peć (toplotno-akumulaciona peć) uz dvotarifno brojilo. Ona se puni noću, kad je struja višestruko jeftinija, i ceo dan isijava toplotu bez dodatne potrošnje. Mnogi stanari starogradnje su presrećni: peć od 2,5 ili 3 kW dovoljna je za ceo stan od 50-60 kvadrata, pod uslovom da je izolacija dobra, a mesečni račun retko prelazi 4.000-5.000 dinara.

Drugi popularan izbor su norveški radijatori (marke Beha, Adax i sl.). Reč je o električnim panelima koji se pričvršćuju na zid, poseduju termostat i isključuju se kada dostignu podešenu temperaturu. Brojne porodice ih hvale: u stanu od 85 kvadrata, sa pet radijatora, račun za struju u jeku zime iznosi oko 6.000-7.000 dinara, što je uporedivo sa mesečnom ratom za centralno grejanje, ali bez letnjih obaveza. Važno je napomenuti da norveški radijatori ne akumuliraju toplotu kao ta peć, pa je potrošnja veća ako nemate izolaciju; tada lako uđete u crvenu zonu i račun postaje astronomski.

Tu su i uljani radijatori - jeftini za kupovinu, ali veliki potrošači, naročito ako se koriste ceo dan. Mnogi su se opekli: za stanove sa slabom izolacijom, mesečni račun lako pređe 15.000 dinara. Ipak, u malim i dobro izolovanim prostorijama, jedan radijator od 11 rebara može poslužiti. Jedna korisnica je napomenula da je uljani radijator dobar i za sušenje veša, ali treba biti oprezan - postoje slučajevi topljenja utikača i rizika od požara, pa se savetuje upotreba kvalitetnih produžnih kablova propisanog preseka.

Klima uređaji sa inverterom predstavljaju sve popularnije rešenje. Za razliku od običnih klima koje greju samo do spoljne temperature od minus 5 stepeni, inverterske klime rade i na minus 15, pa i minus 20. Jedna porodica iz novogradnje je prešla na inverter klimu i za decembar dobila račun za struju od svega 3.000 dinara uz prijatnu temperaturu. Ipak, mnogi su skeptični: grejanje na klimu suši vazduh i podiže prašinu, a u jako hladnim periodima kapacitet opada.

Čvrsto gorivo - tradicija koja i dalje greje

Kuće na selu i u manjim mestima često se oslanjaju na drva i ugalj. Kaljeva peć i dalje ima svoje poklonike: nijedno drugo grejno telo ne daje tu vrstu "žive" toplote i dugotrajnog akumuliranja. Korisnici koji imaju dobro zidanu kaljevu peć kažu da ujutru, i pre loženja, bude toplo, a dnevni boravak je uvek prijatan. Za sezonu se potroši 6-7 metara drva, što uz cenu od 3.800 dinara po metru izađe oko 26.000 dinara - za mnoge znatno jeftinije od gasa ili struje.

Naravno, nije sve idilično: treba obezbediti prostor za ogrev, stalno ložiti i čistiti pepeo, a i sama kupovina ogreva zahteva veći jednokratni izdatak. Jedna osoba iz okoline Beograda navodi da koristi i ugalj i drva: "Kupi se ugalj u septembru i miran si celu zimu, nema brige hoće li biti gasa ili struje." Ipak, ističe se da je centralno grejanje na čvrsto gorivo (sa kotlom u podrumu) mnogo komotnije: ceo dom je topao, a prljavština ostaje u kotlarnici.

Pelet - čista modernost

Grejanje na pelet sve više osvaja one koji žele komfor automatskog loženja uz relativno pristupačnu cenu. Pelet je presovani drvni otpad u obliku malih valjčića, a peći same doziraju gorivo. Iskustva govore da je potrošnja slična kao kod uglja, ali je čistoća neuporediva - posle 3-4 dana istrese se šaka pepela. Jedna korisnica iz Beograda je prezadovoljna: "Na svaka 3-4 dana istrese se svetli prah veličine šake i to je to." Cena peleta je približno 200 evra po toni, a dnevna potrošnja u kući od 250 kvadrata kreće se od 30 do 60 kilograma u zavisnosti od kvaliteta. Početna investicija je veća, ali se dugoročno isplati. Ovo rešenje se najviše preporučuje za kuće.

Toplotne pumpe i geotermalno grejanje - budućnost koja je već stigla?

Kad se povede priča o najekonomičnijem grejanju, nezaobilazna je toplotna pumpa. Princip je jednostavan: crpi se toplota iz zemlje ili podzemnih voda i prenosi u sistem grejanja. Računi su neverovatno mali - za kuću od 110 kvadrata, mesečni trošak u januaru bio je svega 3.000 dinara. Investicija, međutim, nije zanemarljiva: sama pumpa može koštati od 2.500 do 4.000 evra, ali uz dobru izolaciju, povrat novca je brz. Jedan bračni par iz Vojvodine je u kuću od 200 kvadrata planirao da uvede upravo ovaj sistem, računajući da će im mesečni računi biti maksimalno 5-6 hiljada dinara. Toplotna pumpa može i da hladi leti, što je dodatni bonus. Naravno, potrebno je imati odgovarajući teren i bunar, a za sada je ponuda u Srbiji još u povoju.

Zaključak: nema univerzalnog pobednika, ali ima pametnih poteza

Iz svega navedenog, jasno je da najekonomičniji vid grejanja u velikoj meri zavisi od konkretne situacije: da li je reč o stanu ili kući, kakva je izolacija, da li postoji dvotarifno brojilo, koliki je budžet za početnu investiciju i kakve su navike ukućana. Ipak, nekoliko zlatnih pravila izranja iz gomile iskustava:

• Izolacija je temelj. Bez nje, svaki izvor toplote brzo "izlazi" napolje, a računi rastu bez obzira na energent.
• Noćna tarifa je najbolji prijatelj. Ako se grejete na struju, pređite na dvotarifno brojilo i koristite ta peći ili barem programabilne termostate na norveškim radijatorima.
• Kombinujte izvore. Centralno grejanje na čvrsto gorivo uz gasni kotao kao rezervu, ili ta peć uz povremeno uključivanje klime, daju fleksibilnost i sigurnost.
• Ne zanemarujte bezbednost. Proveravajte električne instalacije, koristite kvalitetnu opremu, a plinske grejalice obavezno odobrene od strane stručnjaka.

I dok se temperature spuštaju ispod nule, dobro je setiti se da nas toplota ne košta samo novca već i truda. Ono što je jednoj porodici "živi užas" - prljanje i stalno loženje - drugoj je ritual i gušt dok pucketa vatra u kaminu. A ono što je jednom preskupo, drugom se čini kao sitnica. Zato pre nego što donesete odluku, dobro razmislite, ispitajte iskustva i izračunajte šta se vama zaista isplati. U svakom slučaju, najbolje grejanje je ono radi - a sa dobrom izolacijom i malo planiranja, zima može biti i te kako podnošljiva.